PočetnaPostdiplomciInformacijeZavršni radoviDoktorska disertacija

Upustvo za izdradu doktorske disertacije

DOKTORSKA DISERTACIJA

Doktorska disertacija je rezultat originalnog naučnog rada kandidata u odgovarajućoj naučnoj oblasti.

Disertacija predstavlja naučni rad u kojem kandidat daje doprinos teoriji i pokazuje da je savladao metodologiju i veštinu samostalnog teorijskog postavljanja određenog pravnog pitanja, njegove obrade i sposobnost izvođenja zaključaka u skladu sa dogmatskim, istorijskim, uporednopravnim ili sociološkim metodama koje su primerene analizi pravnih pitanja ili instituta.

U disertaciji se koristi naučna i stručna aparatura (navođenje literature, izvora prava, sudskih odluka, sentenci, pravnih mišljenja, načelnih stavova i sl.) primerena naučnim i stručnim radovima iz oblasti prava. Ne može se odobriti odbrana disertacije u kojoj nije korišćenja inostrana literatura, prikaz i obrada zakonodavstva, a tamo gde je to potrebno, pravosudna i upravna praksa.

Disertacija se mora odbraniti u roku od 5 godina od dana kada je odobranjen projekat doktorske disertacije.

Standardi za pisanje disertacije:

Obim rada: po pravilu od 250 do 500 strana ( od 70,000 do 100,000 reči).

Format papira: A4

Margine: gornja i donja po 2,5 cm, leva 3 cm, desna 2 cm.

Vrsta slova: Times New Roman

Veličina slova: u tekstu: font 12, u fusnotama: font 10

Prored: 1,5

Ravnanje teksta: Justified

Broj primeraka: Doktorska disertacija se  predaje u  7 (sedam) primeraka u štampanoj formi i u jednom primerku u elektronskoj formi.

OBAVEZNI IZGLED NASLOVNE STRANE

PRAVNI FAKULTET

UNIVERZITETA UNION

U BEOGRADU

NASLOV  DOKTORSKE DISRETACIJE

Kandidat:  (ime i prezime)

Mentor: (titula, ime i prezime)

Beograd,  godina

STRUKTURA DOKTORSKE  DISERTACIJE

  1. Sadržaj: osnovni delovi  disertacije – podnaslovi - i brojevi strana
  2. Skraćenice: ukoliko se koriste u radu
  3. Tabela sudskih slučajeva
  4. Uvod: navodjenje teme disertacije, razloga zbog kojih je kandidat odabrao da obradi baš tu temu, pitanja koja će se obraditi u disertaciji kao i kratak pregled sadržaja rada po delovima rada i glavni zaključak.
  5. Glavni deo disertacije: obrađuje se tema disertacije a ovaj deo sadrži prikaz teorijskih (osnovne definicije) i praktičnih (ilustrativni primeri, po pravilu originalni) pitanja koji se odnose na zadatu temu. Taj deo teksta treba da bude strukturiran kroz više logičnih celina označenih odgovarajućim naslovima i podnaslovima. Svaka od ovih celina mora biti završena zaključcima za tu celinu.
  6. Zaključak: na kraju disertacije nalazi se zaključak u kome se iznose rezultati do kojih je kandidat došao kroz izradu  disertacije.
  7. Literatura: spisak literature koju je kandidat koristio pri izradi rada dat azbučnim ili abecednim redom po prezimenima autora, s potpunim podacima o bibliografskoj jedinici.
  8. Prilozi: ako student želi da ih prikaže.

Obavezna literatura

Kandidat je dužan da prilikom izrade svog rada koristi po pravilu 100 izvora, od kojih najmanje 80 izvora moraju biti akademske publikacije i najmanje 30 mora biti na stranom jeziku.

Pod izvorima literature podrazumevaju se svi publikovani izvori: udžbenici, monografije, zbornici, članci, odluke sudova, zakonodavni izvori, internet izvori, itd.

Citiranje:

Navođenje izvora mora se naznačiti u fusnotama. Pravila citiranja data su uz ovaj informator.

ZABRANA PLAGIJATA

Doktorska disertacija mora da  predstavlja originalan doprinos kandidata i u njenoj izradi je zabranjeno koristiti i preuzimati tuđe naučne i druge radove, bez adekvatnog navođenja izvora. Plagijatorstvo ne podrazumeva samo korišćenje tudjih stavova bez navoda već i korišćenje ili parafraziranje tudjih argumenata na način koji čitaoca navodi da potiču od autora doktorske disertacije.

Korišćenje i preuzimanje na nedozvoljeni način smatraće se plagijatom i biće sankcionisano u skladu sa aktima Fakuleta.

Ako se, u toku postupka ocene i odbrane doktorske disertacije ili kasnije utvrdi da disertacija nije originalan rad kandidata, diploma o stečenom akademskom nazivu oglašava se ništavom u skladu sa Statutom Fakulteta.

Organi i tela Fakulteta i Univerziteta, nastavnici i saradnici Fakulteta, koji dođu do saznanja o plagijatu u doktorskoj disertaciji koja se brani na Fakultetu, dužni su da o tome bez odlaganja obaveste dekana.

ODLUČIVANJE O PODOBOSTI ZA ODBRANU DOKTORSKE DISERTACIJE

Kandidat  predaje doktorsku disertaciju mentoru.

Ako mentor utvrdi da doktorska disertacija ispunjava naučne i metodološke zahteve, podnosi predlog Veću postdiplomskih studija Fakulteta da ono predloži Senatu Univerziteta komisiju za ocenu i odbranu doktorske disertacije.

Mentor može predložiti kandidatu da izvrši izmene u doktorskoj disertaciji. Ako kandidat ne prihvati predlog mentora, on podnosi zahtev Veću postdiplomskih studija da se obrazuje komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije, a ako Veće ne prihvati taj predlog, na zahtev kandidata ili mentora, predlaže Senatu Univerziteta da odredi jednog ili više profesora za novog mentora ili mentore.

Po prijemu predloga Veća postdiplomskiih studija Senat Univerziteta, imenuje komisiju za ocenu i odbranu doktorske disertacije.

Komisija ima neparan broj članova i sastoji se od najmanje tri nastavnika i istraživača u odgovarajućem naučnom zvanju, od kojih najmanje jedan nije u radnom odnosu na Fakultetu. Komisija je dužna da Senatu Univerziteta podnese izveštaj  o doktorskoj disertaciji  u roku od 30 dana od dana imenovanja. Izveštaj komisije potpisuju svi članovi komisije. Ako član komisije ima izdvojeno mišljenje, to mišljenje se unosi u izveštaj sa obrazloženjem na koji se deo izveštaja izdvojeno mišljenje odnosi. Ako komisija zaključi da podneseni rad ne ispunjava uslove za odbranu, Senat Univerziteta će, pre nego što pristupi odlučivanju o izveštaju komisije, pozvati kandidata da se o izveštaju izjasni, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva i izveštaja komisije.

Senat Univerziteta razmatra izveštaj komisije i na osnovu njega donosi odluku da doktorsku disertaciju odbije, vrati doktorantu na doradu ili da doktorant pristupi odbrani doktorske disertacije. Odluka Senata Univerziteta je konačna.

Po prihvatanju izveštaja, disertacija i izveštaj stavljaju  se na uvid javnosti najmanje 10 dana pre odbrane doktorske disertacije.

ODBRANA DOKTORSKE DISERTACIJE

Javna odbrana doktorske disertacije obavlja se, po pravilu, pred komisijom koja je dala ocenu disertacije, a izuzetno, iz opravdanih razloga sastav komisije može biti izmenjen.

Vreme i mesto odbrane doktorske disertacije objavljuju se na oglasnoj tabli Fakulteta i u sredstvima javnog informisanja.

Pre otvaranja javne odbrane komisija bira predsednika. Mentor kandidata ne može da bude izabran za predsednika komisije.

Predsednik komisije otvara javnu odbranu, daje osnovne biografske podatke o kandidatu i saopštava  mišljenje komisije o doktorskoj disertaciji.

Potom se daje reč kandidatu da obrazloži naučne zaključke do kojih je došao, kao i metode koje je koristio u svom radu.

Posle izlaganja kandidata, predsednik daje reč članovima komisije da kandidatu postave pitanja, daju primedbe i sugestije, kao i da zatraže dopunska objašnjenja o stavovima i zaključcima koji se u doktorskoj disertaciji zastupaju.

U odgovorima na postavljena pitanja kandidat treba da pokaže da vlada materijom u oblasti u kojoj brani doktorsku disertaciju i da odbrani naučne zaključke do kojih je došao.

OCENE

Ocena: Odbrana doktorske disertacije se ocenjuje sledećim ocenama:

»nije odbranio/nije odbranila« (5/10)

»odbranio/odbranila« (6/10)

»odbranio/odbranila« (7/10)

»odbranio/odbranila« (8/10)

»odbranio/odbranila sa odlikom« (9/10)

»odbranio/odbranila sa odlikom« (10/10)

Odluka o oceni se donosi većinom ukupnog broja članova i javno se saopštava kandidatu.Odbranom doktorske disertacije lice stiče pravo na promociju u naučni  stepen doktora  nauka.

 

 

Vojin slika by A. Anđić

Foto: A. Anđić

 

In memoriam

Vojin Dimitrijević

(1932 - 2012)

 
U znak sećanja na našeg profesora
Vojina Dimitrijevića, objavljujemo njegov
govor sa svečanog otvaranja akademske
godine 2011/2012.

Vojin Dimitrijević - Zašto studirati pravo?

Neka reči profesora Dimitrijevića budu
i posebna dobrodošlica našim novim
studentima i podsećanje starim na
vrednosti za koje se neprestano valja boriti. 

 

                                                      

 

 

violeta 

 

Profesorka Violeta Beširević

učestvovala je na međunarodnoj konferenicji "Espace public européen : historiographie et méthode" , održanoj na Univerzitetu Pariz-Sorbona, 9-10 oktobra 2014, sa izlaganjem na temu “Legal Norms and Lawyers' Roles in European Public Space Making: Assessing Integration By Adjudication”.

Konferencija je bila posvećena stvaranju evropskog javnog prostora kao preduslovu za smanjenje demokratskog deficita u Evropskoj uniji i dalje jačanje evropskih integracija.

Program konferencije možete preuzeti ovde


 

 

Paragraf baner

Baner E glasnik

is-banner1

SPSK baner

NKEU-LOGO-2014 baner

Pretraga sajta

Aktuelno